Grad Kragujevac

“Beograd je Evropa. Ali ako hocete da vidite pravo srpsko mesto, idite da vidite Kragujevac…”

Radnički 1923

Mesni odbor nezavisnih radničkih sindikata u Kragujevcu doneo je 1923. godine odluku o formiranju radničkog sportskog kluba. Inicijativa je potekla od mesne organizacije Saveza radničke omladine nezavisnih sindikata.

Osnivačka skupština kluba održana je 1923. godine u kafani Park, ondašnjem sedištu Radničke kooperative. Klubu je dato ime Mladi Radnik. Na skupštini su usvojena Pravila i izabrana Uprava kluba.

Radnički je sve do 1957. godine igrao treću i regionalne lige. Te godine izgrađen je gradski stadion koji je svečano otvoren 6. juna, defileom sportista SD Radnički, fudbalera Partizana i atletičara Crvene zvezde. Susret fudbalera Partizana i Radničkog završen je rezultatom 2:2.

Najveća poseta na stadionu Čika Dača zabeležena je 24. avgusta 1969. kada ja na utakmici sa splitskim Hajdukom bilo prusutno 35.000 gledalaca.

Godina 1969. ostaće upamćena u analima kragujevačkog fudbala kao godina kada je Radnički po prvi put u svojoj istoriji ušao u Prvu ligu, nakon baraža sa Sutjeskom i Crvenkom.

Jednu od svojih najvećih pobeda Radnički je izvojevao 7. septembra 1969. godine na stadionu JNA kada je pobeđen Partizan sa ubedljivih 4:1. Posle te utakmice 15. septembra u Kragujevac stiže slavni brazilski Santos sa još slavnijim Peleom. U utakmici za nezaborav pred nikada više gledalaca u Kragujevcu, Radnički i Santos su odigrali nerešeno 4:4, a golove su postigli: Edu tri i Pele jedan za Santos, a Nikolić, Paunović, i Paunovski dva za Radnički.

Tu, prvu sezonu u Prvoj ligi Radnički završava na 16. mestu, i uspeva da sačuva prvoligaški status. Po posećenosti stadiona, Radnički je na drugom mestu sa prosekom od 10.850 gledalaca po meču.

Navijači Radničkog, poznati kao Crveni đavoli, svoje prvo organizovano okupljanje vezuju za 9. mart 1989. godine, kada se zahvaljujući grupi entuzijasta Đavoli ponovo okupljaju. Taj dan Đavoli koriste kao datum svog osnivanja.

 

fk radnicki 1923:  http://www.fkradnicki.com/

Obrazovanje

Прва крагујевачка гимназија је основана далеке 1833. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у граду.

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.

Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у Београд, оснива се 1863. године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.

Univerzitet u Kragujevcu:  http://www.kg.ac.rs/

Istorija

Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“ – био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему су основане: је 1833/1835. прва гимназија у Србији као и Лицеј, 1838, претеча Универзитета у Београду, први суд (1820. године), прво позориште („Књажеско – србски театар“ 1835. године), прве новине („Новине србске“), музичка формација („Књажеско – србска банда“), прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… После вишевековне турске (тј. Аустро-Угарске 1718-1739.) владавине град је 1815. године ослобођен од Турака, а 3 године касније проглашен престоницом новостворене државе. Тада почиње његов бржи развој, оснивање институција од националног значаја и масовније досељавање становништва, а 1853. године, изливањем првог топа у крагујевачкој Тополивници започиње индустријска производња у Србији. Од тада је Крагујевац познат као индустријски центар, пре свега значајан због производње оружја, а од средине 20. века и производње аутомобила. Крајем претпрошлог и почетком прошлог века, Крагујевац је доживљавао као и цела Краљевина свој успон. Поред многих лепих догађаја од великог значаја за историју Србије који су се одиграли у Крагујевцу попут Сретењског устава или објаве одредби Берлинског конгреса (1878.) по коме је Србија постала самостална држава историја града бележи и ружне тренутке. Такав је био и 21. октобар 1941. године када је у Шумарицама стрељано око 7000 крагујевчана међу којима је био и одређен број ђака и професора. У знак сећања на њих у Крагујевцу се сваког 21. октобра одржава „Велики школски час“. Споменик V3 (пето три) подсећа на жртве стрељаних гимназијалаца. (види Крагујевачки октобар). За време Првог светског рата, Крагујевац поново постаје престоница, али овога пута ратне Србије (1914-1915). Након Другог светског рата, Крагујевац се све више развија индустријски, започиње производња аутомобила и долази до још масовнијег досељавања становништва.

Spomen-park Kragujevacki oktobar: http://www.spomenpark.com/index.php

Kragujevac

Крагујевац је са 175.802 (192.181 са избеглим и расељеним лицима са Косова и Метохије) становника четврти град по величини у Србији (не рачунајући Косово и Метохију), и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 километара јужно од Београда.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. До 1990. године Крагујевац је био 5. град по развијености у СФРЈ одмах после словеначких градова. Почетком 1990-их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.

Portal grada: http://www.kragujevac.rs/Grad_Kragujevac-1-1

Hello world!

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!